Brušenje

Ma koliko pažljivi i precizni bili u dosadašnjem toku procesa, od planiranja, krojenja preko rendisanja, bušenja, glodanja do probnog sklapanja, na kraju dolazi ta poslednja faza mehaničke obrade kojoj, po nekad, ne pridajemo dovoljno važnosti. Dakle, tema ovoga časa je kako i čime brusiti.

Abarzive tj. brusila, prema načinu korištenja, možemo podeliti na one za ručno odnosno mašinsko brušenje.

Podela prema nameni bila bi na one za drvo ( brusna hartija i brusne spužve) i one za metal ( brusno platno i brusne ploče).

Brušenje se uvek vrši gradativno- od grubljeg ka finijem abrazivu (finoći zrnca) pa tako možemo, u zavisnosti od namene i potrebe, navesti sledeće faze:

· VRLO GRUBO za uklanjanje starog sloja boje ili furnira za koje koristimo granulate od 30-50

· GRUBO za poravnavanje rendisanih površina i pripremu za lepljenje- granulati 60-80

· SREDNJE FINO brušenje se primenjuje kod brušenja osetljivih bridova i profilisanih površina. Najbolji rezultati se postižu gradacijom 90-150

· FINO BRUŠENJE se primenjuje za brušenje furnira i pripremu za nanošenje osnovnog sloja farbe uz pomoć papira broj 180-220

· POLU MAT ili MAT efekat se postiže gradacijom 240-320 i praktikuje se kod pripreme za završne slojeve bojenja.

· VRLO FINO brušenje uz pomoć papira 400 do 600 se praktikuje kod pripreme za sjaj

· POLIRANJE se vrši vodobrusnim abrazivima finoće 800 do 3000 kao i korišćenjem polir paste.

Osim po vrsti i veličini zrnca, abrazive razlikujemo i po gustini. Za meke materijale preporučuje se ređe zrno jer ga je lakše odprašiti. U novije vreme, na tržištu se mogu pronaći i brusne mrežice- tzv abraneti koji su vrlo praktični.

Za fino brušenje metala može se koristiti i brusna vuna koja daje dobre rezultate. Za prohron, recimo, postoji namenska koja u sebi sadrži grafitni prah.

Kada govorimo o ručnom brušenju, tu su, mimo abraziva, najvažnije podloške tj. pakne- blokovi. Pakne za brušenje mogu biti kupovne (industrijske) ili lične izrade. U tu svrhu mogu poslužiti različiti komadi (blokovi) drveta ili plošastog materijala. Mogu biti ravni ili prilagođeni- sa obornim ili zaobljenim površinama u zavisnosti od potrebe, mogu biti oloženi komadom plute, tvrde gume ili nekog drugog materijala kako bi dali dobre rezultate pri radu. Primer je prikazan na crtežu br.1

Za mašinsko brušenje, najčešće se koriste ručni alati tzv. šlajferice. One, prema obliku i načinu rada, mogu biti: tračne, orbitalne (tanjiraste), vibracijske, ekscentrične, ugaone ... prema pogonu mogu biti električne ili zračne (pokreće ih komprimirani vazduh).

Strojevi za brušenje- kontaktne brusilice mogu koristiti brusne trake (tračne brusilice), može šmitgla biti pričvršćena na valjak, tzv „drum sander“, ili možemo imati kombinovano trake šmirgle sa dlakama- popularne četkare. Jednostavnije izvedbe ovih mašina mogu se izvesti u samogradnji.

Na slici 12 imamo šematski prikaz tračnih brusilica sa nepomičnim stolom

a) horizontalna

b) bočna- za brušenje rubova

c) Vertikalna (okomita)

Sl. 13 šematski prikazuje brusilicu sa pomičnim stolom. Obradak je pričvršćen za radni sto i kreće se zajedno sa njime dok se pritisak na traku ostvaruje i kontroliše uz pomoć pakne.

Sl. 14 prikazuje tzv. Klatnu brusilicu. Jedan kraj trake je slobodan i ovaj model se koristi za brušenje valjkastih predmeta.

15- Širokotračna brusilica ima na početku tvrdi valjak koji skida veću količinu materijala a iza njega je pritiskivač koji lagano brusi.

16 Tračna brusilica sa kontaktnim cilindrom može brusiti veoma precizno.

Slika 17 prikazuje način spajanja traka. Po nekad nam nisu dostupne željene dimenzije ili potrebni granulati pa smo upućeni na sopstvenu dovitljivost i znanje.

Grafika br.19 nam šematski prikazuje smer brušenja. Kod punog drveta (pogotovu kod mekih vrsta) je obavetno da to bude u pravcu teksture- vlakana. Tvrdo drvo možemo brusiti i poprečno ali nakon toga se mora „zagladiti“ u smeru godova. Pločasti materijali se mogu brusiti u svim pravcima.

Grafika broj 20 prikazuje utcaj vode kod tzv brušenja ’’na mokro’’. Dakle ako blago navlažimo površinu koju nameravamo brusiti izazvaćemo podizanje utisnutih vlakana. Naravno, moramo sačekati da se drvo osuši prije nego što počnemo brusiti.Površina nakvašena alkoholom, brže se suši. Efekat možemo poboljšati dodavanjem amonijaka u vodu.

Takođe, važna stvar, jeste adekvatna brzina kretanja brusila kao i kontrolisan pritisak.

Idealna brzina je 10 do 30m/s. Veće brzine mogu mehanički oštetiti ili nagoreti drvo. Kod velikih brzina trenje stvara visoku temperaturu pa tako temperatura preko 120 celzijusa oslabi vezivo a preko 200 pali drvo. Stoga su tračne brusilice podesnoje jer se u toku rada traka hladi. Orbitalne (tanjiraste /disk ) brusilice su najnepodesnije zbog činjenica da je obodna brzina velika dok je u centru rotirajuće ploče brzina = 0

I da rezimiramo: BRUŠENJE, iako često pomalo zapostavljena, j e s t e najvažnija faza mehaničke obrade drveta. Ako joj posvetimo dovoljno pažnje dobićemo završni proizvod vrhunskih performansi.